17Job 17

1Daha mi nestaje, gasnu moji dani i za mene već se skupljaju grobari.Select Job 17:1

2Rugači su evo mene dohvatili, od uvreda oka sklopiti ne mogu.Select Job 17:2

3Stoga me zaštiti i budi mi jamcem kad mi nitko u dlan neće da udari.Select Job 17:3

4Jer, srca si njina lišio razuma i dopustiti im nećeš da opstanu.Select Job 17:4

5K'o taj što imanje dijeli drugovima, a djeci njegovoj dotle oči gasnu,Select Job 17:5

6narodima svim sam na ruglo postao, onaj kom u lice svatko pljunut' može.Select Job 17:6

7Od tuge vid mi se muti u očima, poput sjene moji udovi postaju.Select Job 17:7

8Začudit će se zbog toga pravednici, na bezbožnika će planuti čestiti;Select Job 17:8

9neporočni će na svom ustrajat' putu, čovjek čistih ruku ojačat će još više.Select Job 17:9

10Hajde, svi vi, nećete li opet počet', tÓa među vama ja mudra ne nalazim!Select Job 17:10

11Minuli su dani, propale zamisli, želje srca moga izjalovile se.Select Job 17:11

12'U noći najcrnjoj, dan se približava; blizu je već svjetlo što tminu izgoni.'Select Job 17:12

13A meni je nada otići u Šeol i prostrijeti sebi ležaj u mrklini.Select Job 17:13

14Dovikujem grobu: 'Oče moj rođeni!' a crve pozdravljam: 'Mati moja, sestro!'Select Job 17:14

15Ali gdje za mene ima jošte nade? Sreću moju tko će ikada vidjeti?Select Job 17:15

16Hoće li u Šeol ona sa mnom sići da u prahu zajedno otpočinemo?"Select Job 17:16