1У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу Јеврејску, и говораху тако да вјерова велико мноштво Јевреја и Грка.
2А Јевреји који не вјероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
3Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који свједочаше ријеч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховијем.
4А мноштво градско раздијели се, и једни бијаху с Јеврејима, а једни с апостолима.
5А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својијем поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
6Они дознавши побјегоше у градове Ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
8И један човјек у Листри сјеђаше немоћан у ногама, и бјеше хром од утробе матаре своје, и не бјеше никад ходио.
9Овај слушаше Павла гдје говори. Павле погледавши на њ и видјевши да вјерује да ће оздравити,
10Рече великијем гласом: теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
11А кад видје народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи Ликаонски: богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
12И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше ријечју.
13А свештеник Јупитера који бјеше пред градом њиховијем доведе јунце, и донесе вијенце пред врата, и с народом шћадијаше да приноси жртву.
14А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздријеше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
15Људи! шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповиједамо јеванђеље да се од овијех лажних ствари обратите к Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
16Који у прошавшијем нараштајима бјеше пустио све народе да иду својијем путовима:
17И опет не остави себе непосвједочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
18И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху ондје и учаху,
19Дођоше из Антиохије и из Иконије некаки Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
20А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сјутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
21И проповједивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
22Утврђујући душе ученика и свјетујући их да остану у вјери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божије.
23И поставивши им старјешине по свијем црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вјероваше.
Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski Tap a verse to copy, share, highlight or add a note. Dotted words link to encyclopedia articles.
28 verses in this chapter
14 / 28 chapters
The text is Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski(세르비아어) — From getbible.net (CrossWire SWORD module) · license: 공개 도메인 (Public Domain) Highlights, notes and read marks stay with the chapter whichever version you read. Dotted words are people, places and terms that have an encyclopedia article (marked once per page). Highlights, notes and read marks are saved only in this browser and gathered under My marks.