Psalms 17

1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивијех.

2 Од лица твојега нека изађе суд мој, очи твоје нека погледају на правицу.

3 Испитај срце моје, обиди ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.

4 Уста се моја не дохватају дјела људских; ради ријечи уста твојих држим се путова оштрих.

5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

6 Тебе призивљем, јер ћеш ме услишити, Боже! пригни к мени ухо своје, и чуј ријечи моје.

7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у те уздају од онијех који се противе десници твојој.

8 Чувај ме као зјеницу ока: сјеном крила својих заклони ме

9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.

11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.

12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који сједи у потаји.

13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,

14 Руком својом, Господе, од људи овијех, од људи овога свијета, којима је дио овај живот, којима си трбух напунио свога богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој дјеци.

15 А ја ћу у правди гледати лице твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике твоје.