Song of Songs 6

1 Драги мој сиђе у врт свој, к лијехама мириснога биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

2 Ја сам драгога својега, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

3 Лијепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

4 Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

5 Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне а ниједне нема јалове.

6 Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

7 Шездесет има царица и осамдесет иноча, и дјевојака без броја;

8 Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видјеше је дјевојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

9 Ко је она што се види као зора, лијепа као мјесец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

10 Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

11 Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

12 Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? као чете војничке.