51Isaiah · Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski
1Послушајте ме који идете за правдом, који тражите Господа; погледајте стијену из које сте исјечени, и дубоку јаму из које сте ископани;
2Погледајте Аврама, оца својега, и Сару, која вас је родила, како га инокосна позвах и благослових га и умножих га.
3Јер ће Господ утјешити Сион, утјешиће све развалине његове, и пустињу његову учиниће да буде као Едем и пустош његова као врт Господњи, радост ће се и весеље налазити у њему, захваљивање и пјевање.
4Послушај ме, народе мој, и чуј ме, роде мој; јер ће закон од мене изаћи и суд свој поставићу да буде видјело народима.
5Близу је правда моја, изаћи ће спасење моје, и мишице ће моје судити народима; мене ће острва чекати и у моју ће се мишицу уздати.
6Подигните к небу очи своје и погледајте доље на земљу; јер ће небеса ишчезнути као дим и земља ће као хаљина оветшати, и који на њој живе помријеће такођер; а спасење ће моје остати довијека, а правде моје неће нестати.
7Послушајте ме који знате правду, народе, којему је у срцу закон мој. Не бојте се ружења људскога и од хуљења њихова не плашите се.
8Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв; а правда моја остаје довијека и спасење моје од кољена на кољено.
9Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу, мишицо Господња; пробуди се као у старо вријеме, за нараштаја прошлијех; нијеси ли ти исјекла Раву и ранила змаја?
10Нијеси ли ти исушила море, воду бездана великога, од дубине морске начинила пут да прођу избављени?
11Тако они које искупи Господ нека се врате и дођу у Сион пјевајући, и весеље вјечно нека буде над главом њиховом; радост и весеље нека задобију, а жалост и уздисање нека бјежи.
12Ја, ја сам утјешитељ ваш; ко си ти да се бојиш човјека смртнога и сина човјечијега, који је као трава?
13И заборавио си Бога творца својега, који је разапео небеса и основао земљу? и једнако се бојиш сваки дан гњева онога који те притјешњује кад се спрема да затире? а гдје је гњев онога који притјешњује?
14Брзо ће се опростити сужањ, неће умријети у јами, нити ће бити без хљеба.
15Јер сам ја Господ Бог твој, који раскидам море, да валови његови буче; Господ над војскама име ми је.
16Ја ти метнух у уста ријечи своје и сјеном руке своје заклоних те, да утврдим небеса и оснујем земљу, и речем Сиону: ти си мој народ.
17Пробуди се, пробуди се, устани, Јерусалиме! који си пио из руке Господње чашу гњева његова, пио си, и талог из страшне чаше испио си.
18Од свијех синова које је родио ниједан га није водио, и од свијех синова које је отхранио ниједан га није прихватио за руку.
19Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утјешити?
20Синови твоји обамрли леже по крајевима свијех улица као биво у мрежи пуни гњева Господњега, и карања Бога твојега.
22Овако вели Господ твој, Господ и Бог твој, који брани свој народ: ево узимам из твоје руке чашу страшну, талог у чаши гњева својега; нећеш више пити.
23Него ћу је дати у руке онима који те муче који говорише души твојој: сагни се да пријеђемо, и ти си им подметао леђа своја да буду као земља и као улица онима који прелазе.
Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski Tap a verse to copy, share, highlight or add a note. Dotted words link to encyclopedia articles.
23 verses in this chapter
51 / 66 chapters
The text is Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski(세르비아어) — From getbible.net (CrossWire SWORD module) · license: 공개 도메인 (Public Domain) Highlights, notes and read marks stay with the chapter whichever version you read. Dotted words are people, places and terms that have an encyclopedia article (marked once per page). Highlights, notes and read marks are saved only in this browser and gathered under My marks.