Psalms 22

1 Боже, Боже мој! зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мојега, од ријечи вике моје?

2 Боже мој! вичем дању, а ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.

3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!

4 У тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и ти си их избављао.

5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у тебе се уздаше, и не остајаше у срамоти.

6 А ја сам црв, а не човјек; потсмијех људима и руг народу.

7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,

8 И говоре: ослонио се на Господа, нека му поможе, нека га избави, ако га милује.

9 Та, ти си ме извадио из утробе; ти си ме умирио на сиси матере моје.

10 За тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје ти си Бог мој.

11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.

12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови Васански опколише ме;

13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.

14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.

15 Сасуши се као цријеп крјепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.

16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.

17 Могао бих избројити све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.

18 Дијеле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају ждријеб.

19 Али ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.

20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.

21 Сачувај ме од уста лавовијех, и од рогова биволових, чувши, избави ме.

22 Казујем име твоје браћи; усред скупштине хвалићу те.

23 Који се бојите Господа, хвалите га. Све сјеме Јаковљево! поштуј га. Бој га се, све сјеме Израиљево!

24 Јер се не оглуши молитве ништега нити је одби; не одврати од њега лица својега, него га услиши кад га зазва.

25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завјете своје свршићу пред онима који се њега боје.

26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који га траже; живо да буде срце ваше довијека.

27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сва племена незнабожачка.

28 Јер је Господње царство; он влада народима.

29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред њим ће пасти сви који слазе у прах, који не могу сачувати душе своје у животу.

30 Сјеме ће њихово служити њему. Казиваће се за Господа роду потоњему.

31 Доћи ће, и казиваће правду његову људима његовијем, који ће се родити; јер је он учинио ово.